Marina Koerber

Moje ime je Marina Körber, rođ. Miščević. Imam 38 godina. U Beogradu sam pre pet godina počela učiti kineski jezik. Već četiri godine živim u Nemačkoj i sa istim žarom i voljom učim kineski i dalje. Pri učenju koristim uglavom kinesku televiziju CCTV-4, koja redovno emituje emisiju za učenje kineskog jezika "Happy China".
Ljubav prema Kini i prema kineskom jeziku sam stekla u Beogradu zahvaljujući požrtvovanom i idejno bogatom radu Marine Pop-Cenić. Ponosna sam što, iako više ne živim u Beogradu, i dalje mogu biti član Drustva Daleki istok. U Nemačkoj sam imala izuzetnu sreću upoznavši Pan Xin, koja me je uvela u društvo Kineskinja koje su udane za Nemce. Na izvestan način, ja sam njihov počasni član, jer, iako nisam Kineskinja, moje srce je kinesko, kažu one. U Nemačkoj je Narodna Republika Kina tema broj jedan, bilo na televiziji, bilo u novinama. Mnoge škole, organizacije, narodni univerziteti i dr. posvećuju predavanja Kini i njenom brzom razvoju. Interes u stanovnistu i posećenost takvih predavanja je ogromna. U međuvremenu se otvorilo mnogo škola za učenje kineskog jezika, a u Schillerovom gradu Marbach-u, u osnovnoj i srednjoj školi se, uz engleski, uči i kineski jezik. Iz dana u dan, sve više gradova u Nemačkoj osniva partnerstva sa kineskim gradovima.
I turističko znacenje Kine nije zanemarivo, jedino što nije jeftino. Kineski jezik je težak. Do sada sam bez problema savladala engleski, nemački i italijanski. Kineski jezik je postao deo mog života i učenje ovog jezika otvara moje horizonte i dozvoljava mi da učestvujem u bezbrojnim divnim stvarima kao što su kineska pesma i priče, naročito one sa humorističnim sadržajem. I naravno što je nesto teže i što je veći napor koji je uložen u dobivanje istoga, veće je i zadovoljstvo kada se to postigne. Svim ljubiteljima Kine i kineskog jezika od srca zelim upornost u učenju i zadovoljstvo u korištenju njegovih plodova.

	*Marina Körber*

	Marina Koerber, član je DRUŠTVA DALEKI ISTOK od 2001. godine, a u toku dve godine koliko je provela kao aktivan član, učestvovala je u nekoliko aktivnosti koje su ostavile zapažen i prepoznatljiv znak kada je DRUŠTVO DALEKI ISTOK u pitanju. Sa DRUŠTVOM DALEKI ISTOK se upoznala tokom učenja kineskog jezika na kursevima koji se održavaju u Centru za strane jezike pri Zadužbini Ilije M. Kolarca, da bi se, zatim, veoma brzo uključila u rad DRUŠTVA, pa i učestvovala u predstavama koje su izvedene na kineskom jeziku, u kojima je ostvarila izuzetno dobre uloge. Marina se, nakon udaje, tokom 2002. godine preselila u Felbach, Nemačka, gde je nastavila svoje interesovanje za kineski jezik i Kinu, a u stalnom je kontaktu sa zajednicom kineskih državljana u njenom gradu, gde je više nego prijateljski prihvaćena.
*nazad*

			Marina je nekoliko puta putovala u Kinu, a sa tih putovanja je ponela pregršt utisaka. Ipak, najveći utisak je, po njenim rečima, kontakt i učešće u emisijama CCTV, a tokom boravka u Pekingu bila je u prilici i da bude intervjuisana za program te najveće TV kuće u Kini i jedne od najvećih medijskih kuća u svetu. *na slici levo: Marina na krstarenju rekom Chang Jiang*



	*Marina u društvu Kineskinja, svojih sugrađanki u Felbachu-u*

	Marina o sebi:
	Moje ime je Marina Körber, rođ. Miščević. Imam 38 godina. U Beogradu sam pre pet godina počela učiti kineski jezik. Već četiri godine živim u Nemačkoj i sa istim žarom i voljom učim kineski i dalje. Pri učenju koristim uglavom kinesku televiziju CCTV-4, koja redovno emituje emisiju za učenje kineskog jezika "Happy China". Ljubav prema Kini i prema kineskom jeziku sam stekla u Beogradu zahvaljujući požrtvovanom i idejno bogatom radu Marine Pop-Cenić. Ponosna sam što, iako više ne živim u Beogradu, i dalje mogu biti član Drustva Daleki istok. U Nemačkoj sam imala izuzetnu sreću upoznavši Pan Xin, koja me je uvela u društvo Kineskinja koje su udane za Nemce. Na izvestan način, ja sam njihov počasni član, jer, iako nisam Kineskinja, moje srce je kinesko, kažu one. U Nemačkoj je Narodna Republika Kina tema broj jedan, bilo na televiziji, bilo u novinama. Mnoge škole, organizacije, narodni univerziteti i dr. posvećuju predavanja Kini i njenom brzom razvoju. Interes u stanovnistu i posećenost takvih predavanja je ogromna. U međuvremenu se otvorilo mnogo škola za učenje kineskog jezika, a u Schillerovom gradu Marbach-u, u osnovnoj i srednjoj školi se, uz engleski, uči i kineski jezik. Iz dana u dan, sve više gradova u Nemačkoj osniva partnerstva sa kineskim gradovima. I turističko znacenje Kine nije zanemarivo, jedino što nije jeftino. Kineski jezik je težak. Do sada sam bez problema savladala engleski, nemački i italijanski. Kineski jezik je postao deo mog života i učenje ovog jezika otvara moje horizonte i dozvoljava mi da učestvujem u bezbrojnim divnim stvarima kao što su kineska pesma i priče, naročito one sa humorističnim sadržajem. I naravno što je nesto teže i što je veći napor koji je uložen u dobivanje istoga, veće je i zadovoljstvo kada se to postigne. Svim ljubiteljima Kine i kineskog jezika od srca zelim upornost u učenju i zadovoljstvo u korištenju njegovih plodova.


				Marina je više puta učestvovala u aktivnostima DRUŠTVA DALEKI ISTOK, a posebno su ostale upamćene njene uloge u predstavama koje su spremane za tradicionalnu proslavu Chun jie, kojom DRUŠTVO DALEKI ISTOK, od svog osnivanja, obeležava dolazak Nove godine po Lunarnom kalendaru. *na slici levo: Marina u ulozi neveste na proslavi Godine Konja, u predstavi čiji je scenario napravljen po drevnoj kineskoj izreci "Jahati konja mirisati cveće",*


	Marina, zajedno sa članovima DRUŠTVA DALEKI ISTOK, u društvu ambasadora NR Kine na proslavi Godine Konja i na prijemu u ambasadi NR Kine u Beogradu, koji je za svoje goste priredio ambasador Wen Xi Gui

		************************************************************

		Marina se upravo pred dolazak Godine Svinje javila, i poslala DRUŠTVU DALEKI ISTOK i svim članovima, čestitke povodom dolazećih tradicionalnih praznika kineskog naroda. Marinu i njenog supruga Gerita, ovih dana je obradovao je poklon, koji im je upućen iz NR Kine, od strane CCTV na slici levo: Marina i Gerit, u svom domu u Felbach-u, sa poklonom CCTV
		************************************************************